-dalje

     RR 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21                 

-6-

 ŠOKADIJA U SRCU

Stastali se prijatelji
Sve trojica, ali prava
Dvojica su Babogreci
A jedan je iz Štitara.

Sve iz veže ista ljubav
Povezuje želja živa
Slavonija im na srcu
Crnica na duši sniva.

U glavi im dide prošlost
Zlatna dika, roda slava
Sa usana pjesma stara
Teče tiho s tamburama.

Zagrljeni sad ko braća
Iz sveg grla pjesmu slažu
Sve najbolje što imaju
Šokadiji svojoj daju.

Daju srce k'o 'no curi
Ono dugo za nju bije
Vade dušu, oku suzu
Slavoniji da j' milije.

Razliježe se taj poj mili
Po pitomoj, dičnoj ravni
Nadjačat će sve laveži
Složna pjesma, glas taj davni.

Kome nisi na dnu srca
Šokadijo zemljo zlata
Čija duša tvoja nije
Taj ni vrijedan tvoga blata.

Kom' si srce napunila
Kom' si dušu omamila
'Ko u oku ima tebe
Taj za tebe vječno zebe.

Tvoje dobro njegovo je
Njegov ponos tvoja dika
Slava tvoja njeg'va radost
Čisti obraz tvoja slika.

Nitko nezna volit tebe
Slavonijo majko mila
Ko što znaju Šokci tvoji
Mata, Iva i Ilija.

28.12.2003

----------------------

LUTANJE, SREĆA I LAŽ

List sam žuti nošen vjetrom
Ovim hladnim, tužnim svijetom
I duša mi samnom skita
Al' je nitko ništ' ne pita.

Što si našo na tom putu
Možda sreću, svjetlost žutu
Ako tako dugo tražiš
Nije vrag da j' ne nalaziš?

Nisam lut'o tražeć sreću
Znao sam da nać' je neću
Na vom putu ja tek skitam
Znam, a'l svaki dan se pitam.

Ima l' sreće bez svog doma
Ima l' mira i spokoja
Zadovoljstva bez svog brata?
Kucam, al' na tuđa vrata.

Sreću ja sam ostavio
Tamo, još kad poć' sam mor'o
S njom ostalo sve je moje
Sve me sada k sebi zove.

Svakog Božjeg zove dana
Dođi, kuća nam je sama
Tambura te dugo čeka
Nema tebi bez nje lijeka.

Šor te stari pjesmom zove
Konji, orma uzde nove
I kandžija trobojnica
Stari hrast i na njem ptica.

Sve te k'o za kirbaj čeka
Čak velika stala rijeka
Sve je stalo sve miruje
Sve te čeka, doček snuje.

Što da kažem srcu tužnom
U dalekom svijetu ružnom?
Čekaj, doću vrime nije!
Niz obraze laž se lije.

Zar jer život sav od laži
Skitanje što sreću traži?
Nitko ne znam moju muku.
Doću možda u sanduku.

09.11.03

----------

STRAH

U gluho doba hladne noći
Sve se oko mene mrzne u samoći
A misli od jednoga do drugoga lete zla
I šire u srcu bol a u duši stra(h).

Što mu se Bože dogodilo danas
A znam da uvijek nađe toliko vermena za nas
Jedna zebnja crnja od druge
Ubija nadu u srcu punom tuge.

Dva pisma piše ali ni riječi
Ta da mi hoće bar nešto reći
Da mira mi malo smogne duša
I više taj strah u mrzloj noći ne sluša.

Zabio sam glavu među ruke hladne
Što tek slabo griju suze, topline jadne
Drhtave usne same molitvu govore tiho
Dok kosa se diže na glavi, In te Domine speravi!

Uzdam se sad jedino u tebe dobri Bože
Jer ti si jedini koji nam pomoći može.
Ta ne molim te za me, već ti pomozi njemu
A njegovo će dobro odagnat moju studen nijemu.

I kao da se malko smiruje srce moje
I kao da se slabije crne misli roje
Srce kao da više ne boli, al lupa jako
Ovako već dugo nisam plako.

A noć mi je ova duga ko godina
Od bola će srce puži, jer nije od kamena.
ŠOKAČKI OČENAŠ

Oče moj ja znam ge si
Tod si samnom, al i na nebesi.
Dok orem zemlju tvoju crnu
Il odam bos po trnju.

Sveto je ime tvoje!

Kad neznam kako platiti dug
Jer nitko neće kupit moj trud
Kad crkne mi vridan konj
I kad džabe proljevam znoj.

Budi volja tvoja!

Kad mi zbog suše ne rodi rod
A repa dobije slabi bod
Kad đeca traže i ruva i kruva
A ambarom se prazim širi duva.

Daj mi, Bože, svagdanjeg kruva!

Kad bravce moram zbog bolje priklat
Kad sm rđav i moram vikat.
Kad srce oće, a rakija loša
I kad ženu privarim za par groša.

Ti oprosti duge moje!

Kad zima dođe a ogriv skup
I kad se tuđoj snaši zavučem pod skut
I dok se kerim vesel i pijan
Iako sam mastan i neobrijan.

Ti oprosti duge moje!

A kad mi svadba od kuće pođe
Kad sin mi iz crkve sa snajom dođe
Kad mi unuci po avliji pužu
kad kidaju sve i najljepšu ružu.

Dođi kraljevstvo Tvoje!

Kad s kolima kroz šumu prolazim sam
I vidim rast dobar koji baš trebam
Kad komšiji odorem dvi, tri brazde
Ma ne traba njima, oni su gazde.

Ne uvedi me u napast!

Kad se napijem a žena svađu traži
Il kad ju uvatim u laži
Kad vidim šta političari s nama rade
Svi jako bogati a niko ne krade.

Ne uvedi me u napast i izbavi me od zla!

Kad pridajem žito, a kažu vlažno
Kad krše ugovor a kažu ni važno
Kad me s porezom ćeraju da kleknem
Kad goropadan lajem i svašta reknem.

Ne uvedi me u napast i izbavi me od zla!

Ta znaš ti, Bože kog si stvorio
Znaš da sam samo čojk, a šta bi bio?
Al njekad se dičim, volim inatit
A moram i zgrišit al i zapamtit.

Al prikrstim se uvik kad idem leć
Idem i u crkvu kad mogu već
I prid crkvom uvik kapu skidam
Svake se godine jedanput ispovidam.

Sjetim se ja tebe, Bože često
Ne baš kad sve ide, al kad je teško
Kad puno radim, orem i valjam
I kad kojekake sanjke sanjam.

Ta znaš ti, Bože kog si stvorio
Znaš da sam slab, al jak bit bi tio
Ma ja sam od krvi i mesa a ne kamen
A ti si dobar, oprosti mi. Amen!

26.11.2003

------------

SREĆA U HLADNOJ NOĆI

Cijeli dan danas kiša curi
Hladna ko jesen ova što samo zuri
Ni zrake sunca, ni svjetla meka.
I kamen mi težak pritišće grudi
Bože, štoli me čeka?

I tamo lije kiša daleko
A ljudi važan posao rade ko da je lijepo.
Mala vatra u srcu skromno pokušava buditi nade
Dal će njen plamen tihi polizati ruke mu hladne?

Htio bih užgati oganj silni
Da tamo i ovdje prkosi zimi
Da rastjera studen i vjetar smiri
Izmami suncu bar smiješak li(je)ni.

Želja i nada rukom pod ruku
Na dalek kreću put.
Oprostio sam se od njih
I ostao sam ko u velikoj šumi usamljen panj.

Teške kapi mrzle kiše
Udaraju ali sad tiho, tiše
I ognja se silnog žar
Vraća u pismu meni na dar.

Ozeble krute, teške ruke
Pišu kao bez muke.
Svaka mi riječ miluje srce
I grije dušu.

Sve se ove kapi današnje kiše
Ko biseri sjajni oko mene sliše.
Sa srca mi teški kamen pao
I hladan vjetar je puhati stao.

Sreća rastjera svu studen noći
Dok radost mi tiha orosi oči.
Grudi su za ovu sreću tijesne
I srce što tuče po taktu vesele pjesme.

Jedan sam mali na kišu poslao plamen
I stavio u njega srce i nadu. Amen!
I samo što dotače srce mu milo
Opuha sve, kao da studeni nije ni bilo.

Dok oči mi suzne miluju slova
Srce se topi, nema više bola.
Ta pišem ti druže o mojoj sreći!
Pišem dok sa suzama cure riječi.

Pisat ću i o blatu, kiši i zimi
Sad kad ti mi sa srca kamen skini.
Hvala ti za sreću u hladnoj noći!
Živimo od nje, jer sve će drugo proći!

Još jedna mi noć donese duga
Jamstvo da nema života bez druga,
Da se plamenom malim oganj veliki pali
I da su nam ljepši ove kišne jeseni dani.

13.12.2003